6 мин читања

Чији агент ће радити уместо нас?

Чији агент ће радити уместо нас?

Пре месец дана почео сам да користим Grok Bot-а, дао сам му лозинку за један свој мејл налог и отишао да спавам. Ујутру ме је чекао извештај. Прочитао је све мејлове који су стигли после радног времена и издвојио оно што ме занима, према упутствима која сам му дао. Остале нисам ни отворио. Нисам ни морао.

У једном од претходних текстова (Када купац више није човек) написао сам да рат за агента који ће куповати уместо нас још није ни почео. Погрешио сам. Почео је, само се не води тамо где сам га очекивао, и не води се само око куповине. Води се око тога ко ће преузети наше свакодневне послове: пошту, календар, рачуне, претплате, резервације и формуларе. Куповина је била само први посао у низу.

Три компаније у тој трци, OpenAI, Google и Масков xAI, дају три различита одговора. Своје агенте имају и Microsoft, Anthropic и Facebook, али се код прве три компаније најјасније виде три различита приступа. Најлакше их је разумети ако замислимо да смо добили новог укућанина, некога ко са нама живи у стану и има приступ нашој пошти, рачунима, алатима и лозинкама. Зато је наше питање: где тај агент живи и ко му даје кључеве?

ChatGPT: гост у туђој радњи

OpenAI има највише корисника и најједноставнију идеју: све што радите треба да почне у прозору ChatGPT-ја. Ту је режим агента са сопственим прегледачем. Ту су и апликације партнера, попут Bookinga и Canve. OpenAI отворено говори да ChatGPT из алата за ћаскање треба да прерасте у апликацију која обавља послове.

Покушај обављања куповине преко ChatGPT-ја је показао границу тог модела. У септембру 2025. OpenAI је увео плаћање директно у разговору, без одласка на сајт продавца. У марту 2026. ту опцију је повукао. Прикључио се мали број трговаца, али они нису желели да препусте наплату другој компанији. Данас ChatGPT препоручује, а куповина се завршава код продавца.

Исто важи и кад није у питању куповина. Трговци радо прихватају онога ко им доводи купце, а много теже онога ко стаје између њих и купца. Агент у ChatGPT-ју може, уз ваше одобрење, и сам да обави куповину, и то на самом сајту, али тамо је гост у туђој радњи. Може да разгледа и купује, али ради под условима домаћина. Како OpenAI поред претплате жели да уведе и плаћене огласе и провизије од продаваца, и код њега се поставља питање у чијем су интересу препоруке које добијате.

Gemini: укућанин који кључеве већ има

Google не мора да вас убеђује да користите његове услуге. Већ их користите. Пошта вам је у Gmailu, састанци у Google календару, лозинке у Chrome-у, а телефон вероватно ради на Androidu. Google не мора да уђе у кућу, јер он у њој већ станује.

На тој чињеници гради свог агента. Gemini Agent је од краја 2025. повезан са поштом и календаром. Chrome од јануара 2026. има функцију која на сајтовима које отворите попуњава формуларе и може да обавља резервације. Уз вашу дозволу, за пријаву користи лозинке из Google-овог менаџера лозинки, а пре радњи као што су плаћање или слање личних података тражи вашу потврду.

Google је код куповине успео тамо где је OpenAI одустао. У јануару 2026. представио је отворени протокол за куповину преко агента, с партнерима као што су Walmart и Shopify. У Gemini-ју се цела куповина може завршити без одласка на сајт продавца. Разлог је једноставан: трговци Google-у годинама шаљу каталоге, а Google Pay је већ у телефонима.

Ово је најкомотнији модел за коришћење. Не морате да му објашњавате свој распоред и навике. Много тога већ може да сазна из ваше поште и календара, ако му дозволите приступ. Али то је агент компаније која највећи део прихода остварује од оглашавања. Када вам тај агент предложи хотел, природно је да се запитате ко га је за то платио.

Grok Bot: запослени са сопственим рачунаром

Масков xAI кренуо је трећим путем. Grok Bot, у пробној верзији од августа ове године, не живи ни у разговору ни у вашем телефону. Сваки бот добија сопствени рачунар у облаку. На ваше налоге се пријави једном и даље ради сам, и када је ваш лаптоп угашен. Јавиће вам се тек када ви треба нешто да одлучите.

За мене раде три оваква бота. Први је онај са почетка текста: чита мејлове који стижу на један мејл налог и издваја само оно што сам му задао, а остатак више не отварам. Други води рачуна о мојим претплатама на електронске часописе и апликације са месечном претплатом. Да би то могао, он чита потврде које стижу на неколико мејл адреса које сам користио за те претплате и зна шта плаћам пре него што ја то приметим на изводу. Трећи прати објаве на X-у о вештачкој интелигенцији, прегледа нове научне радове о језичким моделима и алатима и према мојим интересовањима саставља преглед о новостима у тој области.

За такав рад не морају да чекају да им сајтови омогуће посебан приступ. Користе их онако како их користи човек: отворе страницу, пријаве се, кликну, упореде. И деле посао међу собом, као да седе у истој канцеларији.

Ово је модел који даје највећу слободу и тражи највише поверења. Запосленом сте дали кључеве и он је отишао да ради у други град, на рачунару који не видите. Услугу плаћате ви: бот је засад доступан само уз плаћене premium, super и ultra претплате. Овде је бар јасно да трошак сноси корисник и коме је услуга намењена: људима који већ рачунају колико кошта њихово време.

Ни за xAI тај рад није јефтин. Илон Маск је пре неки дан објавио да је одржавање Grok Bot-a скупо, а корисници су приметили да до дневног и недељног лимита стижу знатно брже него када само ћаскају. Иза тога је рачуница о којој сам већ писао: агент који сам отвара сајтове, чита и упоређује може да потроши знатно више токена него обичан разговор, у зависности од задатка и броја корака.

Како да одаберемо агента?

Када се оставе по страни звучна имена компанија, избор агента своди се на три питања.

За кога ради? Агент који вам препоручује хотел може радити за вас, за хотел или за онога ко плаћа оглас. Агент није емотивно везан за бренд, али компанија која га прави има пословни модел и он се негде мора видети. Код Google-a су то огласи, код OpenAI-ја све више огласи и провизије, код xAI-ја ваша претплата. Код сва три модела компанија мора да заради: од ваше претплате, огласа или провизије која може да утиче на препоруку.

Колико му препуштамо? Између предлога и потпуне самосталности има много степеница. Агент може само да предложи. Може да припреми, па да ви одобрите. Може и да уради, па да вас обавести. Граница није иста за сваки задатак, чак ни унутар једног система. Код Grok Bot-a у мом случају највише значи то што наставља да ради и када нисам за рачунаром, а мени се јавља када треба да донесем одлуку. На вама је да одлучите колико ћете му препустити.

Колики део света види? Агент који бира само из понуде партнера компаније у којој ради има сужен избор. Агент који претражује шири круг сајтова има већи избор, али може да наиђе и на странице направљене да га преваре. На интернету већ постоје замке намењене машинама: бела слова на белој позадини, невидљива вама, којима неко покушава да наведе бота да изабере скупљи производ или да не тражи даље и гледа конкуренцију.

Не постоји одговор који важи за све. За куповину патика, њихова удобност је можда важнија од независности и разноврсности избора. За избор добављача у фирми вероватно није.

Које од ових агената имамо у Србији?

Већина ових новина најпре је уведена у Америци. Куповина у Gemini-ју, Chrome-ов агент и сарадња ChatGPT-ја са трговцима зависе од договора са америчким продавницама и платним системима. Српских трговаца на тим списковима засад нема.

Међутим, агент са сопственим рачунаром у клауду, којем сте дали корисничко име и шифру за онлајн продавнице на којима имате свој налог за трговину, не мора да чека ове спискове. За такав рад није му потребан посебан уговор са његовим власником. Зато очекујем да ће до нас први стићи агенти који раде као људи, а не они којима су потребне посебне дозволе и уговори.

Због тога ће се променити и оно што сајт мора да омогући. Замислите да бот треба да ми закаже стоматолога у Београду. Ординацију нађе за секунд: има сајт, има оцене које може да провери, има адресу и радно време. А онда на сајту пише „за термин позовите“ и број телефона. Ту Бот стаје: преко сајта не може да закаже термин, а ординација можда никад неће сазнати да је изгубила потенцијалног пацијента. Уредан сајт са адресом и јавно доступним оценама помаже агенту да пронађе ваш бизнис. Да би код вас нешто и обавио, сајт мора да му омогући да заврши посао: да види цену, попуни формулар, поручи или закаже без телефонског позива.

За фирме постоји и теже питање. Запослени већ сада сами бирају агенте и дају им приступ службеној пошти и документима. Ако управа не одлучи чији агент ради у фирми, одлучиће свако за себе. И то се већ дешава.

Ко дели кључеве?

У тексту „Када купац више није човек“ писао сам о два гласа. Потрошач каже: „Желим баш њих.“ Купац са машинским гласом каже: „Они најбоље испуњавају твоје услове.“ Трећи глас, онај који одлучује ком агенту ћемо поверити избор, тада је остао без имена.

Сада знам како да га назовем: то је глас који дели кључеве. И не бира само агента за куповину. Бира коме ћемо дати кључеве од поште, календара, рачуна и лозинки. OpenAI нуди госта који послове обавља преко туђих сајтова и услуга. Google нуди укућанина у чијој се кући већ налазе кључеви. Маск нуди запосленог којем дате кључеве и пуштате га да оде.

У овој трци пресудиће и то коме ћемо, као ја пре месец дана, дати лозинку и отићи да спавамо. Засад спавам добро. Али сваког јутра прво проверим шта су ботови радили док ме није било.

Не морате бити инжењер да бисте разумели AI

Једном недељно добићете текст о томе како AI мења пословање, образовање и одлучивање