Кад AI направи добре слајдове и погрешну презентацију

Пре пар дана сам припремао презентацију за стручно усавршавање наставника. Тема је била актуелна и у исто време прилично сложена: „AI писменост“. Желео сам да им приближим начин на који вештачка интелигенција ради, користећи одрастање и сазревање човека као аналогију. Унео сам своје белешке и нацрт програма обуке у AI алат, написао „направи презентацију за наставнике користећи приложени материјал“ и притиснуо Enter, потајно се надајући да ће ми то значајно уштедети време за израду презентације.

На први поглед, резултат је деловао сасвим пристојно. Дефиниције су биле тачне, а слајдови уредно сложени.

Међутим, када сам почео пажљивије да читам, схватио сам да је редослед излагања потпуно промашен. Главну идеју - аналогију са одрастањем - на којој сам желео да заснујем предавање, с обзиром да ће у публици бити наставници основних и средњих школа, алат је гурнуо тек на једанаести слајд. Прву половину презентације испунио је сувопарним дефиницијама предтренирања и финог подешавања, управо оним од којих публика најчешће зазире.

Нисам био задовољан. Покушао сам да исправим ствар новим, све дужим промптовима. Објашњавао сам AI алату шта сам замислио, шта треба да буде на почетку и како би прича требало да се развија, али смо се само вртели у круг. Поправио би један део, а покварио други. На крају сам већи део слајдова морао да преправим ручно. Оно што је требало да ми уштеди време претворило се у сате исправљања одлука које је алат донео уместо мене.

Тада сам застао и запитао се где сам заправо погрешио. Можда је проблем био у томе што сам очекивао да једном једином реченицом могу да му препустим двадесетак важних педагошких одлука.

То помало фрустрирајуће искуство натерало ме је да размислим шта је требало да урадим другачије. Уместо да од AI алата одмах тражим готову презентацију, покушао сам да цео посао поделим на неколико корака и да у сваком од њих задржим контролу над важним одлукама.

У наставку ћу показати како такав поступак изгледа у пракси. Ово није рецепт који ће увек дати савршену презентацију, али ће прилично успешно да вам скрати време израде, а да притом не дате алату да уместо вас одлучује шта је важно, којим редом то треба рећи и какву причу презентација треба да исприча.

Зашто се то дешава?

Захтев „направи презентацију од ових белешки“ звучи као један задатак. Ипак, он то није. Такав захтев подразумева двадесетак одлука.

Шта је најважније? Шта публика већ зна? Чиме започети презентацију? Који доказ иде уз коју тврдњу? Шта треба изоставити?

AI ове одлуке доноси уместо нас, јер мора. Иначе не би могао да заврши посао који смо му задали. Међутим, он их често донесе све одједном, а ми их уочимо тек када добијемо готов резултат. Када је пред нама већ готова презентација, пажњу нам обично прво привуку распоред текста и слика на слајдовима, фонт, боје и графикони, па нам лако промакне редослед аргумената.

Да ли бољи промпт помаже у оваквој ситуацији? Детаљнији промпт може да помогне, али не може у потпуности да реши оно што је овде кључно: колико посла тражимо од алата пре него што застанемо и погледамо шта је урадио.

То је питање раздвајања задатка на мање делове, односно колико велик део посла препуштамо алату одједном.

Ако задатак исувише уситнимо на мање подзадатке, на крају ћемо посао радити уместо алата, реченицу по реченицу. Ако му, с друге стране, препустимо превелик део посла, добићемо резултат у којем ће оне најважније одлуке највероватније остати скривене.

Код презентације постоји једна одлука која одређује све остале, а то је аргумент. То је она једна реченица коју публика треба да запамти када изађе из сале или учионице, и три до пет теза које воде до ње. Када је аргумент добро постављен, слајдови се готово сами распоређују и склапају.

Промпт који застане на пола пута

Отворите нови разговор у AI алату који већ користите и приложите материјал за презентовање који сте претходно припремили. Добра је пракса да се једна презентација развија кроз један разговор.

Ако приложите више докумената, корисно је навести који је важећи, а који служи само као контекст или као пример. У супротном, AI би могао извући сасвим тачан податак из застарелог документа и представити га као актуелан.

Промпт испод прво поставља питања о публици и циљу, затим предлаже аргумент и ту стаје. Неће направити план слајдова док не напишемо АРГУМЕНТ ОДОБРЕН.

Даћу ти материјал за презентацију.
Посао има две фазе. Уради само Фазу 1 и немој да правиш план 
слајдова нити презентацију док не напишем: АРГУМЕНТ ОДОБРЕН.

Пре Фазе 1, постави ми ова питања, једно по једно, и сачекај одговор пре следећег:
1.	Ко гледа ову презентацију и шта већ зна о теми?
2.	Шта треба да разумеју, одлуче или ураде после ње?
3.	Колико имам времена, односно колико слајдова?
4.	Постоји ли нешто што обавезно треба уврстити?
5.	Ако су подаци из материјала контрадикторни, који су важећи?

ФАЗА 1: ПРЕДЛОЖИ АРГУМЕНТ 
Прочитај материјал и дај ми:
1.	Главна порука. Једна реченица коју публика треба да запамти.
2.	Кључне тезе. Три до пет, у редоследу који најбоље води до главне поруке. За сваку наведи: 
саму тврдњу, зашто је важна за ову публику, који доказ из материјала је 
подржава и где тачно тај доказ стоји (фајл, страна, одељак).
3.	Шта може да се изостави. Контекст, понављања, споредне теме. 
Наведи зашто нису важни за ову публику или не доприносе циљу презентације.
4.	Шта недостаје или је спорно. Означи сваку тврдњу без доказа и свако 
неслагање између извора. Немој сам да изабереш једну верзију без 
упозорења нити да допуњаваш податке.

Стани после Фазе 1 и тражи од мене исправку или одобрење.

ФАЗА 2: ПЛАН СЛАЈДОВА 
Кад напишем АРГУМЕНТ ОДОБРЕН, претвори само одобрени аргумент 
у план слајд по слајд. Задржи одобрену поруку, тезе и редослед.
За сваки слајд дај: број, наслов који износи поенту, а не само именује тему, 
једну јасну сврху тог слајда, доказ који на њему треба приказати, 
предлог графикона или шеме ако доприносе јасноћи, 
шта треба ставити у белешке за излагача уместо на екран и извор 
за сваку чињеничну тврдњу.

Правила: 
један слајд, једна идеја. Немој правити слајд за сваки одељак материјала. 
Немој да понављаш исту поенту другим речима. 
Немој да додајеш чињенице нити степен извесности који материјал не поткрепљује. 
Ако аргумент не може да стане у тражени број слајдова, предложи шта мора да се изостави.

На крају упореди план са одобреним аргументом и означи: 
тезу која је изостављена или недовољно истакнута, 
нову тврдњу која се појавила, слајд који покушава да 
постигне две различите ствари и чињеницу коју још треба проверити.

Стани и сачекај да одобрим план.

Шта радити кад аргумент није добар?

Не морамо да преписујемо цео предлог. Довољни су конкретни захтеви за исправке које желимо да урадимо.

„Друга теза је контекст, а не део аргумента.“ „Публика то већ зна, скрати на једну реченицу.“ „Препорука мора да дође пре техничког објашњења, а не после.“ „Немој да користиш прогнозу раста из старог документа.“

Конкретна примедба даје јасан критеријум за следећу верзију слајда, односно презентације. Инструкција „побољшај“ не даје никакав конкретан критеријум AI-ју, па ћемо као резултат вероватно добити исто, само другачије упаковано.

Наслови су добра брза провера

Кад стигне план слајдова, можемо прочитати само наслове. Ако се из њих јасно види ток нашег аргумента, план је највероватније добар.

Наслов слајда „Халуцинације“ само именује тему. „Модел може да изговори нетачну тврдњу истом сигурношћу као и тачну“ већ износи поенту. Слично томе, „Temperature“ нам само каже о чему је слајд, док „Виша температура повећава разноврсност одговора AI модела“ показује чему тај слајд служи. Не мора сваки наслов да буде реченица, али ако прочитамо само наслове, требало би да можемо да пратимо основну логику предавања.

Вреди обратити пажњу и на претрпане слајдове. Ако један слајд уводи публику у проблем, даје три објашњења, пореди две опције и предлаже одлуку, можда би га требало поделити. Детаље са слајда које публика не мора да чита можемо пребацити у белешке за предавача, као подсетник.

Пробајте ово

Можете узети последњи извештај који сте некоме послали. Отворите нови разговор, приложите извештај и налепите претходни промпт. Када одговорите на пет питања, застаните код Фазе 1.

Прочитајте предложену главну поруку презентације. Поставите себи само једно питање: да ли бисте ви, да сте сами правили ту презентацију, формулисали ту главну поруку на исти начин?

Ако је ваш одговор негативан, управо сте уочили одлуку коју бисте иначе приметили тек на једанаестом слајду, након што би AI завршио предлог целе презентације.

Шта смо научили?

Обим задатка обично одређује колико контроле треба да задржимо. Што већи део посла препустимо одједном, то ће бити више одлука које ће AI донети без нашег учешћа, а када добијемо готов резултат, те одлуке више није тако лако уочити.

Код презентације је кључна одлука аргумент. Можемо покушати да усмеримо алат да га прво предложи и ту застане. Ако је то оно што смо замислили, онда настављамо даље. Ако није, онда би требало да га исправимо у две или три реченице, па тек онда да тражимо план слајдова.

Исто важи и за извештај, мејл, допис или понуду. Корисно је тражити прво кратку структуру, јер је много лакше променити основну поруку текста док још не изгледа као завршен производ. Наравно, треба имати у виду да се AI алати брзо мењају; овај приступ ће радити данас, али ћемо можда, за пар недеља или месеци, морати да прилагођавамо методе које свакодневно користимо.