5 мин читања

Како изабрати AI модел?

Како изабрати AI модел?

Сваки послодавац у Србији бар једном је запослио некога од кога је очекивао више. Кандидат има озбиљно искуство, радио је у познатим фирмама, водио сличне послове и дошао с добрим препорукама. На разговору сте се одлично разумели. А онда почне да ради и испостави се да му код вас тешко иде управо оно због чега сте га запослили.

Постоји и друга прича. Примите човека чија биографија не привлачи нарочиту пажњу. Радио је у мањим фирмама за које једва да сте чули, али познаје посао. После неколико месеци колеге све чешће долазе код њега кад негде запне.

Искуство и препоруке с разлогом узимамо озбиљно. Ипак, тек кад човек почне да ради с нашим људима, у нашим условима, видимо колико можемо да се ослонимо на њега. То добро знамо кад запошљавамо. А кад бирамо AI модел, често мислимо да нам је довољно да видимо само који је први на ранг-листи.

„Који је модел најбољи?“ Ово ме често питају, без објашњења о томе за шта ће модел служити. Мој одговор је, углавном, „ниједан“. Модел може бити најбољи само за одређене послове. Да ли је најбољи за ваш посао, сазнаћете када га испробате на својим задацима.

Шта вам ранг-листа говори?

Ранг-листе пореде AI моделе по резултатима на стандардизованим тестовима, такозваним бенчмарцима. Истраживачи у њих уврштавају математичке и програмерске задатке, питања из опште културе и питања са америчких стручних и пријемних испита. Ти тестови су им значајни јер на истим задацима могу да упоређују колико су нови модели узнапредовали у односу на претходне.

На тим тестовима нећете наћи задатак „извуци услове плаћања из уговора од четрдесет страна на српском“. Ни „сравни овај извод из банке са табелом из рачуноводства“. А ви морате да одаберете модел који треба управо такав посао да заврши.

Модел који је први на ранг-листи лако може да заврши на трећем месту кад га испробате на својим задацима. Поготово на српском језику. У подацима на којима су велики језички модели обучавани, српски језик је заступљен са мање од 0,1% (Код Llame 2, јединог великог језичког модела чија је расподела језика на којима је трениран јавно објављена, тај проценат је 0,04%). Два модела која на енглеском раде подједнако добро могу се значајно разликовати по томе како баратају падежима, како формулишу правни текст и какав тон користе у пословном мејлу, када то треба да ураде на српском језику.

Ранг-листе имају још једну ману, коју познаје свако ко је спремао ђака за пријемни испит на факултету. Када је само број бодова важан, ђак учи само питања која се најчешће појављују на тестовима. И AI компаније знају по којим ће се задацима оцењивати и рангирати њихови модели. Високо место на ранг-листи зато све мање говори о способности модела, а све више о томе како се модели припремају за тестирање.

Извор: Artificial Analysis, LLM Leaderboard (Intelligence Index), приступљено 19. 11. 2026. Графикон: ауторска обрада; приказано првих 10 модела и изабрани модели испод тога (Kimi, Grok, DeepSeek, GLM, Mistral).

Шта плаћате кад купујете AI?

Под именом „AI“ продају се различите ствари, па треба знати шта је шта пре него што одлучите који ћете алат купити.

Модел је мотор. Дате му податке или упутство, а он вам врати резултат. Алат је возило, са све воланом, седиштима, мењачем и вратима. У њему имате интерфејс, можете да сачувате разговоре, дефинишете понашање и одредите ко има приступ. Ако хоћете агентско решење, то је возило с возачем. Такав систем сам планира руту, одређује кораке, користи алате који су му потребни и ради док се ви бавите неким другим послом.

AI компаније ће вам радо наплатити возача и у случају када вам треба само мотор. Ако ваши запослени треба брже да пишу понуде и сажимају документацију, „агентска платформа за трансформацију пословања“ је такси с возачем кога сте платили да стоји у вашем дворишту. Важи и обрнуто. Ако посао треба да се обавља и ноћу, без човека за тастатуром, сâм мотор вам неће помоћи.

Када бирате AI алате, прво се запитајте шта вам од понуђених опција заиста завршава посао. Тек онда погледајте који је модел под хаубом.

Како изгледа пробни рад за модел?

Кад то рашчистите, онда сте већ на познатом терену и даље поступате као с кандидатом за посао. На пробном раду даћете му задатке какви га чекају ако њега изаберете као најбољег кандидата.

Саставите двадесетак најчешћих задатака из свог пословања. Половина нека буду типични задаци, они који се уобичајено јављају сваког радног дана. Међу остале уврстите и тешке задатке, оне око којих се и добар радник намучи, као и задатке где су ваши људи већ правили грешке. Код ових последњих већ знате где су замке и колико вас кошта грешка.

Задатке немојте измишљати и улепшавати. Модел ће сутра радити с вашим подацима онаквим какви јесу. Зато му у току тестирања дајте исте документе и табеле, са свим напоменама и скраћеницама које само ваши запослени у фирми разумеју.

Истих двадесет задатака дајте свим AI кандидатима. То могу бити модели или готови алати различитих продаваца. Сваки задатак задајте барем двапут, јер исти модел на исто питање неће одговорити увек исто.

Најважније у целом процесу је ко оцењује алат. Одговоре треба да оцени онај ко тај посао иначе ради. Уговоре нека прегледа правник, а сравњење добављача нека провери рачуновођа. Прескочите ИТ службу, продавца на презентацији и директора коме све то делује импресивно јер сам тај посао никад није радио. Говорим и о себи. Човек из струке једини зна разлику између одговора који лепо звучи и одговора који се може проследити даље. Ако можете, покажите му одговоре без ознаке назива модела или алата.

Довољне су три оцене: ради из прве, ради уз дораду, не ради. Три колоне у обичној табели рећи ће вам више него сто страна туђих извештаја. Све заједно, ово тестирање стане у два-три радна дана.

Овакво тестирање може да покаже који се кандидат сналази на вашим задацима. За процену да ли модел даје тачан резултат у 94 или у 97 одсто случајева потребан је много већи узорак од двадесет задатака.

После пробе знаћете шта да тражите кад гледате ранг-листу и проценте AI алата. Кад у презентацији пише „97% тачности“, запитајте се на којим су задацима добили тај резултат и ко је спровео тест. Затим потражите податке о томе какве су грешке правили у преосталих три одсто случајева.

Три одсто делује мало док не израчунате колико је то фактура. На хиљаду фактура месечно то је тридесет погрешних. Неко ће морати да их пронађе међу оних деветсто седамдесет исправних, јер погрешна фактура нема на себи ознаку да је погрешна. Ко ће их тражити, како и колико ће то коштати?

Два трошка на која треба рачунати

Везивање за добављача (vendor lock-in) је честа појава код софтвера. Што више послова обављате помоћу неког алата, то ће вас његова замена више коштати. Зато услове под којима можете да пређете на други алат проверите пре самог одабира. Промптове, правила и упутства за рад чувајте у својим документима, ван алата.

У ценовницима које ћете гледати при избору алата пише колико кошта милион токена. Вама је битно колико вас кошта да обавите један задатак. Токени у тој рачуници најчешће мање коштају од времена које је потребно човеку који треба да провери резултат.

Ако модел реши задатак тек из трећег покушаја, неко мора да прегледа сва три одговора. Зато алат с нижом ценом по токену може на крају да вас кошта више. На пробном раду бележите колико је покушаја било потребно да добијете употребљив резултат.

Шта радити после тестирања?

Двадесет задатака и табелу са три колоне обавезно сачувајте. AI модели се мењају чешће него запослени. AI компаније понекад и без најаве уведу нову верзију модела, па у децембру морате да дорађујете одговоре које сте у мају могли да употребите из прве. Са тих двадесет задатака најјефтиније ћете проверити да ли се нешто променило пре него што то примете ваши клијенти. Поновите пробу после сваке веће измене модела.

Ранг-листа ће вам и даље показивати који је модел најбоље решио задатке на тесту. Али шта ако ваших задатака тамо нема?

Не морате бити инжењер да бисте разумели AI

Једном недељно добићете текст о томе како AI мења пословање, образовање и одлучивање