4 мин читања

Кад држава угаси интелигенцију

Кад држава угаси интелигенцију

Пре пет дана Anthropic је свету представио Claude Fable 5 - модел који су описали као најспособнији који су икада ставили на располагање широј јавности. Само три дана касније, 12. јуна, исти тај модел је нестао. Америчка влада је, позивајући се на националну безбедност, наложила Anthropic-у да суспендује приступ Fable 5 (и сродном Mythos 5) свим страним држављанима, укључујући и запослене који нису Американци. Пошто компанија није могла да раздвоји кориснике по националности у реалном времену, једноставно је угасила моделе за све, од Силицијумске долине до Београда, Токија и Сиднеја.

Ова одлука је политички чин. Влада је оценила да модел поседује превише опасних способности, и то посебно у проналажењу безбедносних рупа у софтверу, те да постоји ризик да се те способности откључају кроз технику заобилажења уграђених сигурносних филтера и етичких ограничења LLM-а (тзв. jailbreak), како би се модел приморао да генерише забрањен или небезбедан садржај. Anthropic је касније навео да је реч о већ познатом проблему који постоји и код других јавно доступних модела, али је ипак морао да се повинује наредби.

Треба поштено рећи и ово: можда је читав случај заиста неспоразум, као што Anthropic тврди, и можда ће приступ ускоро бити враћен. Можда су безбедносни разлози били стварни и озбиљни. Али чак и ако јесу, оно што остаје јесте демонстрација моћи, и доказ да прекидач за гашење AI-ја постоји и да га неко може притиснути.

Демонстрација моћи и границе дигиталне зависности

За обичне кориснике последице су биле тренутне и засигурно болне. Они који су тек почели да граде озбиљне радне процесе на Fable 5, као што су програмери, истраживачи, аналитичари и креативци, остали су без алата који им је омогућавао да раде брже и боље него раније. Посебно су погођени људи и организације ван Сједињених Држава. За Србију, Европу, Азију и глобални југ ово је још један подсетник колико је опасно бити потпуно зависан од америчке технолошке инфраструктуре која може бити искључена преко ноћи из геополитичких разлога.

Али краткорочна штета по кориснике је мањи проблем у поређењу са оним што ће ово значити за будућност. Fable 5 је био тек први из нове генерације модела који су знатно способнији од свега што смо до сада видели. Следећи ће бити још моћнији. Будући модели, они који ће бити способни за аутономно научно истраживање, комплексно одлучивање и креативно мишљење на нивоу који превазилази људске способности, вероватно никада неће бити јавно доступни на начин на који је то сада ChatGPT, Gemini или Claude Opus. Сва је прилика да ће бити третирани као стратешки ресурси, попут нуклеарне технологије или напредног наоружања.

Замислите свет у којем ваш конкурент користи модел који је десет пута паметнији од оног који је вама доступан. Он може да анализира тржиште, оптимизује процесе, пише код и дизајнира производе брзином коју ви не можете ни да замислите. А ви, с друге стране, радите са моделом који је „одобрен за Србију“. Ту више нема фер конкуренције. Имаћемо структуралну неједнакост која је уграђена у саму AI технологију.

То отвара врата озбиљној подели. Кина, Европска унија, Индија и друге силе већ раде на сопственим „сувереним“ AI системима. Гашење Fable 5 даје им јак аргумент да не смеју да се ослањају на америчке моделе, јер их америчка влада може укинути у било ком тренутку. Уместо једног глобалног екосистема, добићемо неколико паралелних, међусобно неповерљивих сфера утицаја.

Интелигенција као привилегија моћних

На питање „да ли ће доћи до контроле интелигенције“ већ смо добили одговор. На нивоу најновијих AI технологија, и то оних које захтевају десетине хиљада најнапреднијих чипова и огромне количине енергије, контрола је релативно лака. Државе могу да контролишу извоз хардвера, приступ подацима и изградњу дата центара. То је већ део наше реалности. Међутим, када пустите модел да ради, његово ширење је много теже зауставити. Биће тешко спречити дестилацију, open-source варијанте, цурење података и локални тренинг мањих, али и даље веома способних модела.

Ту се рађа нови, опаснији облик неједнакости. До сада смо о дигиталном јазу говорили као о разлици између оних који имају рачунаре и интернет и оних који их немају. Убудуће ће јаз ићи по две нове линије. Прва је линија дозволе: грађани једних држава имаће приступ најмоћнијим моделима, док ће га другима (можда баш нама, на периферији великих савеза) ускратити туђа безбедносна процена. Друга је линија новца: и тамо где забране неће бити, најпаметнији модели коштаће толико да ће их приуштити само корпорације и богати појединци, док ће остатак света добијати „довољно добре“ верзије. Када спојите ове две ствари, добићете свет у којем интелигенција, и то она права, врхунска, она која доноси пресудну предност у медицини, науци и бизнису, постаје привилегија, а не јавно добро.

За земље попут Србије ово је озбиљна порука. Ми не правимо AI моделе и не седимо за столом за којим се доносе одлуке. Ми смо корисници, и то корисници чији приступ вештачкој интелигенцији зависи од туђе политике. Ако не желимо да будемо само неми посматрачи своје будућности, одговор лежи у изградњи сопствених капацитета: у отвореним AI моделима које можемо да прилагођавамо и покрећемо у Србији, у знању које остаје код нас, у томе да бар део те интелигенције не зависи од дозволе која стиже из туђе престонице.

Три дана. Толико је трајао најпаметнији јавно доступан вештачки ум пре него што је, једним декретом, нестао са планете.

Оно чему нас је за та три дана научио трајаће много дуже.

Гашење Claude Fable 5 је политички сигнал да најмоћнија интелигенција на планети почиње да се третира као стратешки ресурс, сличан напредним чиповима или нуклеарној технологији. Поред питања „колико ће AI бити паметан“, почећемо да постављамо и питање „ко ће имати дозволу да га користи и под којим условима“.

Ако се овај тренд настави, суочићемо се са светом у коме је приступ најбољој интелигенцији ограничен геополитиком и новцем. То је сценарио у коме побеђују они који већ имају моћ. И државну и економску.

А ту лежи највећа иронија. Вештачка интелигенција је обећавала демократизацију знања. Обећавала је да ће свако, без обзира на то где живи или колико зарађује, имати приступ врхунској помоћи у размишљању и експертизи. Уместо тога, крећемо се ка свету у коме ће интелигенција бити контролисана и дистрибуирана према геополитичким интересима.

А то је, дугорочно, опасно за све.

Будите у току са Вијугама

Повремено шаљемо мејл када имамо нешто што вреди прочитати.