ChatGPT
У Србији имамо обичај да стварима дајемо имена по брендовима који су први стигли или били најупечатљивији. Пасту за зубе зовемо „каладонт“, теренско возило је „џип“, а „дигитрон“ је постао назив за сваки калкулатор, иако је „Дигитрон“ заправо било име фабрике из Буја. Са ChatGPT-јем се десило управо то. Он је постао „дигитрон“ за генеративну вештачку интелигенцију.
Када данас неко у канцеларији каже „питај АИ“, он у 99% случајева мисли: „отвори ChatGPT“. Овај назив је постао синоним за целу једну технолошку револуцију, што је сјајно за компанију која га је направила, али прилично збуњујуће за нас који покушавамо да схватимо шта се заправо дешава.
Највећа заблуда, она која ствара највише неспоразума, јесте поистовећивање ChatGPT-ја са Гуглом. Годинама смо навикавани да је прозор у свет интернета поље за претрагу. Укуцате појам, добијете листу сајтова, кликнете, читате, проверавате. Гугл је као библиотекар који вас одведе до полице и каже: „Ево, у овим књигама пише то што те занима“.
ChatGPT није библиотекар. Он је више као онај свезнајући, елоквентни пријатељ који са вама седи у кафани и има мишљење о свему. Кад нешто питате ChatGPT, он не трчи до полице да вам донесе књигу. Он вам одмах исприча причу. Он синтетише, препричава, спаја различите информације у питак одговор.
И баш као тај ваш пријатељ, он је врло самоуверен, врло убедљив, и понекад потпуно, али потпуно греши, а да притом ни не трепне. Њему је важније да прича тече него да је сваки детаљ тачан.
ChatGPT је лице које видимо, али не и ум који мисли. Он је интерфејс - једноставан прозор за разговор који делује пријатељски и разумљиво. Иза тог лица налази се велики језички модел (LLM), сложен математички механизам који заправо генерише одговоре. ChatGPT служи као веза између нас и тог система, омогућавајући људима без техничког знања да му приступе. Треба вам само интернет конекција и способност да јасно формулишете питање.
Оно што је фасцинантно, и помало застрашујуће, јесте колико је тај разговор природан. Он памти шта сте рекли пре пет минута. Можете да га исправите: „Не, нисам мислио на тај закон, него на онај стари“. Он ће се извинити (веома љубазно) и покушати поново. Та људскост у комуникацији је оно што га је учинило глобалним феноменом. Први пут у историји не морамо да учимо језик машине, јер је машина научила наш језик.
Али, ту долазимо до потребе за смиривањем очекивања. ChatGPT је алат за језик, а не за чињенице. Он је направљен да предвиди која реч лепо звучи после претходне, а не да провери истинитост тврдње у реалном времену (иако новије верзије могу да раде и то).
Замислите га као врхунског бирократу или писца говора. Ако му кажете: „Напиши ми љубазан мејл клијенту којем каснимо са испоруком јер нам се покварио камион, али немој да звучиш патетично“, он ће то урадити боље од већине људи. Зашто? Зато што је прочитао милионе таквих мејлова и зна тачну формулу љубазности и професионализма. Ту је његова снага.
С друге стране, ако га питате: „Који је најбољи адвокат за привредно право у Новом Саду?“, он може измислити име, или навести неког ко је умро пре десет година, само зато што се то име често помињало у контексту права. Он не зна стање на терену. Нема свест о времену и простору ван онога што је меморисао током тренинга.
За домаћег менаџера, ChatGPT највише вреди као помоћ у размишљању, а не као аутомат за готове одговоре. Он није ту да доноси одлуке уместо вас.
Ту је да убрза досадне процесе.
Да сажме предугачак текст.
Да предложи десет наслова за пројекат.
Да преведе текст на енглески тако да не звучи као „тарзан инглиш“.
Он је ваш асистент којег увек, баш увек, морате проверити пре него што његов рад пошаљете даље.
Када следећи пут отворите ChatGPT, имајте на уму да не разговарате са људским бићем, већ са статистичким моделом који пише и говори боље него већина људи. ChatGPT вам може значајно убрзати рад и уштедети време, али неће преузети одговорност за оно што је написао.
Напротив, његова употреба захтева већу пажњу и строжи суд. Када пошаљете мејл или предате извештај, одговорност не носи алат, већ особа чије име стоји испод текста.
Повремено шаљемо мејл када имамо нешто што вреди прочитати.