AI стратегија

Вероватно сте у последњих годину дана присуствовали неком од оних састанака где неко, на самом крају расправе о плановима и буџету за наредни квартал, постави оно неизбежно питање.

„Имамо ли ми неку АИ стратегију?“

Онда директор ИТ сектора несигурно проговори о корпоративним лиценцама за АИ софтвер. Неко из маркетинга спомене како су већ почели да креирају објаве и слике за друштвене мреже помоћу нових АИ алата. Директор само клима главом, иако му баш није сасвим јасно шта то питање тачно мења у реалном пословању. И сви остали климну главом, неко запише да то „треба покренути“, и ту се прича углавном заврши. После остане она тишина из које видите да нико није баш сигуран шта је следећи корак.

Замислите да сте директор српске фирме и да вам неко каже: „Морамо да уведемо АИ“. Шта то значи? Да треба да користите ChatGPT на рачунарима у канцеларији? Да купите неку АИ платформу која генерише понуде за ваше купце, или да купите АИ софтвер за препознавање текста на фактурама? Све наведено је корисно, али и даље није стратегија.

Стратегија је одговор на питање: шта ми, као фирма, желимо да постигнемо, и како АИ мења пут до тог циља? Шта знамо о свом послу што нам омогућава да га радимо боље уз помоћ АИ система? Шта се тачно дешава са нашом организацијом када систем може самостално да обави један део когнитивног посла? Посла који је до јуче захтевао да конкретан човек седне за сто, дубоко се замисли, прочита гомилу материјала и донесе неки логички закључак или одлуку на основу прочитаног.

То задире у саму природу свакодневног рада.

Управо зато планирање употребе вештачке интелигенције изазива толики грч и неспоразуме на свим нивоима фирме. Оно се директно наслања на људе и на оно на шта ти људи троше својих осам сати сваког радног дана.

АИ стратегија је део пословне стратегије. Исто као што ИТ стратегија не постоји изоловано од начина на који фирма ради. Сетите се дигиталних трансформација. Колико фирми је „спровело дигиталну трансформацију“ тако што је купило нови ЕРП, платило консултанте, одржало радионицу, и на крају се вратило на Excel табеле јер нико није променио начин доношења одлука? Има их доста. Како ствари сада стоје, изгледа да ће и АИ стратегија кренути истим путем.

Ако питате власника фирме или директора, ствар је врло јасна. Они мисле да ће нови софтвер бити коначно решење за резање трошкова, јер се потајно надају да АИ стратегија подразумева инсталацију и коришћење АИ алата, након које ће отпустити трећину администрације. За почетак. Међутим, у Србији, где је проналажење и задржавање иоле поузданог радника постало равно тражењу игле у пласту сена, идеја о масовним отказима због увођења АИ технологије је потпуно неоснована.

Ако сте власник фирме, АИ стратегија је питање правца. У ком делу пословања желите да вам фирма буде бржа, прецизнија, предвидљивија или мање зависна од појединаца? Где желите да сачувате маржу? Где вам знање нестаје из система чим неко оде на боловање или да отказ? Ваш посао је да пратите у шта вам се фирма претвара док уводите АИ, и шта нипошто успут не смете да изгубите.

Ако сте директор, АИ стратегија је пре свега питање управљања. Ко доноси одлуке о употреби АИ система? На основу чега? Ко мери да ли је нешто стварно помогло, а ко само прича да је помогло? У пракси то често изгледа овако: један комерцијалиста већ месецима преко ChatGPT-ја склапа прве верзије понуда, правник у HR-у користи други АИ алат да направи огласе за Инфостуд, неко из маркетинга напише објаву да је фирма „закорачила у еру вештачке интелигенције“, а ви као директор у суштини немате јасну слику ни где ваши запослени користе АИ, ни са каквим последицама, ни са којим ризиком по поверљиве податке, уговоре, клијенте и углед фирме.

За менаџмент, АИ стратегија доноси нелагоду. И то оправдану. Јер средњи менаџмент често постоји управо зато што координише, преноси информације, проверава и извештава, а то су послови које АИ системи могу да обављају. Не раде све савршено. Далеко од тога. Али раде довољно добро да менаџер бар једном помисли: чекај, а где сам ту ја? Ово питање је незгодно за свакога. И за онога ко га поставља, и за онога ко треба да одговори.

А запослени? Људи који сваки дан попуњавају форме, прегледају документа, пишу извештаје, уносе податке, проверавају исправљено, шаљу допуне, праве нацрте? За њих АИ може да значи две потпуно различите ствари. Прва је олакшање: мање бесмисленог, заморног и понављајућег посла. Друга је страх: да систем долази да их замени. Шта ће преовладати, зависи од тога да ли је фирма умела нормално да им објасни шта планира да уради. Ако нико није сео са њима и рекао „ово је зато што хоћемо да ти имаш мање бесмисленог посла, а не зато што хоћемо да те заменимо“, они ће претпоставити најгоре.

Нема смисла гурати АИ свуда. Нећете тек тако пребацити на АИ алат осетљив разговор с клијентом или процену која носи правну и пословну одговорност. С друге стране, има послова који су као створени за помоћ ове врсте: претрага докумената, извлачење кључних ставки, сажимање, прављење првих нацрта, поређење верзија, припрема материјала, ажурирање рутинских информација. Ту алат може стварно да уштеди и време и живце.

Затим морате повући јасну црту између тога где систем помаже, а где човек одлучује. У многим фирмама људи замишљају да ће систем „решавати“ ствари. У озбиљном раду то ретко иде тако. Много чешће је разумно да систем служи као помоћ при припреми, прегледу, проналажењу образаца или убрзавању рутинских делова посла, док одговорност остаје код човека и у хијерархији фирме. Кад се ово помеша, тад настају проблеми, јер нико више не зна докле ради АИ алат, а где почиње људска одговорност. А кад дође до грешке, сви се праве да нису били надлежни.

На крају, све ово пада у воду ако не пођете од стварног стања података, докумената и процеса у фирми. Ово је онај досадни део који би сви радо да прескоче. А не може. Фирма која нема сређене изворе информација, која има пет верзија истог обрасца, уговоре по мејловима, правила у главама запослених и импровизацију као начин преживљавања, тешко може да извуче озбиљну корист из оваквих система без додатне збрке.

Све успешне АИ стратегије су различите, али све грешке у њима личе једна на другу.

Најчешћа грешка је када менаџмент све посматра као ИТ пројекат, где фирма пребаци лоптицу ИТ одељењу и очекује чуда. Међутим, нереално је очекивати од инжењера задуженог за рачунарску мрежу да осмисли најбољи начин на који ће правна служба примењивати АИ алат за анализу ризика у анексима уговора о раду.

Још већа штета настаје када директори поставе АИ стратегију превише широко. Тада почну да пишу лепе реченице о иновацијама, ефикасности, будућности рада и конкурентској предности, од којих нико у фирми нема никакву корист. Људи се у таквом тексту не препознају.

Ипак, највећи цех платиће они који не одреде јасне границе. Које податке ови системи смеју да виде, које не смеју. Ко сме да их користи за нацрте уговора, ко не. Шта може да иде у интерну анализу, а шта не сме ни да приђе спољним АИ сервисима. Где је обавезна провера, а где није. Без постављених граница, људи раде по осећају.

Зато је корисно правити разлику између три ствари које се често трпају у исти кош.

ИТ стратегија поставља терен: ИТ системе, безбедност, приступе, интеграције, правила и одрживост.

Дигитална трансформација дефинише како се посао као целина мења: процеси, токови, одговорности, искуство купца, унутрашња координација.

АИ стратегија је нешто уже и конкретније. Она треба да повеже пословни циљ са стварним, свакодневним радом. Да каже где ова врста система има смисла, а где нема. Где помаже човеку. Где је само сметња. Где штеди време, али и где може да уведе нову врсту грешке коју фирма пре тога није имала.

Кад је добро постављена, АИ стратегија звучи скромно. А искрено речено, помало и досадно. Добра стратегија личи на фирму којој припада. Зна се ко одређује правац, ко управља, ко преводи циљ у свакодневни рад и ко на крају држи систем у животу из дана у дан.

Има још нешто што многи пренебрегну: ово није документ који напишете једном и заборавите. Ствари се мењају пребрзо. Оно што данас делује импресивно, за шест месеци може бити просек. Оно што данас АИ не може да уради, до краја године можда ће моћи сасвим пристојно. Зато АИ стратегија мора с времена на време да се прочита, преиспита и поправи.

Неко у фирми мора да прати шта се мења и да уме да каже: ово више нема смисла, ово нам више не завршава посао, а ово смо пробали и само смо себи направили додатни посао.

Ко је тај неко? То је увек онај који најбоље разуме како фирма заиста ради.