> ## Content Index
> Fetch the complete content index at: https://www.vijuge.rs/llms.txt
> Use this file to discover other available public pages before exploring further.

# Ваш CV више не чита само човек
- URL: https://www.vijuge.rs/vas-cv-vise-ne-cita-covek-ai-sistemi/
- Published: 2026-07-25T07:00:11.000Z
- Updated: 2026-07-25T07:00:11.000Z
- Author: Vuk Vujović
- Tags: Радар

Позвао сам недавно пријатељицу која води сектор људских ресурса у једној великој београдској фирми да је питам зна ли неког доброг књиговођу кога би могла да ми препоручи. Рекла ми је да је доброг књиговођу данас изузетно тешко наћи и да им се, када распишу оглас, обично јави свега десетак кандидата.

Уместо препоруке, добио сам поређење са сасвим другом позицијом. Наиме, на оглас за место администратора стигло им је 417 пријава за десет дана. „Да свакој посветим само три минута, то је више од двадесет радних сати. Одакле ми толико времена?”, рекла ми је. Када сам је питао како онда уопште изабере кандидате за разговор, ноншалантно је одговорила: „Софтвер прво исфилтрира, па ја читам оних тридесетак који прођу.“

Изговорила је то онако успут, као најобичнију ствар на свету. А у тој реченици налази се одговор на питање које мучи све вас који сте у последње две године слали пријаве за посао и уместо одговора наишли сте на зид ћутања. Сигурно сте се запитали да ли је ико прочитао вашу пријаву. Прочитао је. Само то није био човек.

Софтвер о којем говоримо зове се ATS (Applicant Tracking System), систем за праћење пријава. Он постоји већ двадесетак година и користи га готово свака велика компанија на свету, укључујући и највеће глобалне корпорације. До пре три године је функционисао прилично једноставно: тражио је кључне речи. Ако у огласу пише „искуство са фактурисањем”, а ви сте написали „обрада рачуна”, за софтвер те две ствари нису имале никакве везе. Новија генерација ових система користи вештачку интелигенцију, односно велике језичке моделе ([LLM](https://www.vijuge.rs/sta-je-zapravo-llm/)), па уме да повеже синониме, да „прочита” целу биографију, да сваког кандидата оцени на основу услова конкурса и да од свих пријава направи ранг-листу. 

Да ово није само далеки, корпоративни тренд, показује и наша свакодневица. Домаћа платформа Инфостуд већ увелико нуди послодавцима систем који уз помоћ вештачке интелигенције анализира и рангира пристигле биографије. Алгоритам више не тражи проста поклапања речи, већ покушава да разуме целокупан контекст, упоређујући искуство кандидата са специфичним захтевима огласа. На основу те анализе, систем рангира пријаве и за сваку аутоматски генерише кратак сажетак, нудећи HR сектору готове аргументе зашто је баш тај профил релевантан. Званичан став платформе је да алат служи искључиво као подршка за брже филтрирање, те да коначну одлуку увек доноси човек. Ипак, када се сетимо пријатељице са почетка приче, која своју пажњу посвећује само оном уском кругу кандидата које јој је софтвер пропустио, постаје јасно да та њена коначна одлука постоји искључиво унутар граница које јој је машина већ исцртала. Она можда и бира, али то чини само из табеле коју јој је саставио алгоритам.

Оних 417 пријава, узгред, јесте велики број, али он није случајно тако велик. Исти AI алати који данас читају биографије, уједно их и пишу: кандидат пошаље упит алату, да му овај среди и дотера CV, а онда и да га пријави на 10 огласа одједном, јер зашто би се зауставио на једном конкурсу? Неки тај поступак већ препуштају AI агентима, док други и даље сваку пријаву шаљу сами. Послодавци се све више жале да су се пријаве умножиле преко сваке мере, па пооштравају филтере за преглед. Кандидати онда то примете, па повећавају коришћење AI алата. И тако укруг. На једној страни машина саставља CV, на другој га машина процењује, док се двоје људи због којих читав поступак постоји, онај који тражи посао и онај који тражи запосленог, сусрећу тек на крају, ако се уопште и сусретну.

### **Портир са списком**

Људи замишљају да њихову биографију чита особа из HR-а која само овлаш погледа текст и одложи пријаву на гомилу. Та слика је застарела читаву деценију. Данашњу пријаву прво дочека нешто налик портиру на улазу у зграду: он вас не познаје и не занима га каква сте особа, он само проверава да ли се на вашем папиру налазе речи са списка који су му дали. Ако имате те речи, ући ћете. Ако немате, онда довиђења. С том разликом што вам портир бар каже довиђења.

Око тог портира израсла је читава индустрија савета. На интернету ћете наћи стотине текстова о томе како да „преварите ATS”, а најпознатији трик из те школе јесте бели текст на белој позадини: кандидат у дно биографије залепи педесет кључних речи у белој боји, невидљивих људском оку, а видљивих машини. Некада је то чак и радило. Данашњи системи такве пријаве препознају и аутоматски одбацују, а понеки послодавац их и запамти. Са машином која проверава боље него што ви варате, стари трикови постају најбржи пут до црне листе.

Ранг-листа има још једну незгодну особину: негде мора да се подвуче црта. Ако пријатељица чита првих тридесет пријава, кандидат на тридесет првом месту практично не постоји. А разлика између тридесетог и тридесет првог места уме да буде ситница: једна реч која недостаје или назив радног места који машина није умела да упари са огласом. Нико то никада неће сазнати, ни кандидат, ни фирма. Док су биографије још читали људи, особа из HR-а могла је да застане над кандидатом који не испуњава баш све услове, јер јој је нешто у његовој биографији привукло пажњу. Машина неће застати.

Ево једне занимљиве информације коју послодавци нерадо помињу. Harvard Business School је објавио истраживање („Hidden Workers”, 2021) у којем је преко 90% анкетираних послодаваца потврдило да користи овакве системе за филтрирање или рангирање пријава, а 88% њих је признало да им софтвер одбацује и кандидате који су сасвим квалификовани за посао. Прочитајте ову реченицу још једном. Девет од десет фирми зна да им алгоритам аутоматски елиминише квалитетан кадар, па га свеједно користи. Ипак, изгледа да је уштеда од двадесет радних сати превише примамљива.

Уз то иде и старија, такође поучна прича. Amazon је још 2018\. године престао да користи свој интерни алат за оцењивање кандидата када се испоставило да систематски одбија пријаве у којима се појављује реч „женски”, на пример „председница женског шаховског клуба”. Систем, наравно, није био злонамеран. Учио је на биографијама људи које је фирма запошљавала претходних десет година, а то су претежно били мушкарци, па је закључио оно што су му подаци показали. Машина нема предрасуде, осим ако их није наследила од нас.

### **Шта се мења 2\. августа?**

Овај поднаслов нас наводи да ће нешто ускоро постати забрањено, па да раскрстимо шта тачно. Иако нас је пракса научила да се овакве регулативе у почетку често третирају као мртво слово на папиру, Европски закон о вештачкој интелигенцији (EU AI Act) сврстао је системе за запошљавање, тј. алате који циљано оглашавају радна места, филтрирају пријаве, рангирају и оцењују кандидате, у категорију високог ризика.

Од 2\. августа 2026\. године за њих важе пуна правила. Послодавац који такав систем користи мораће да:

- Обезбеди стварни људски надзор над одлукама.
- Води евиденцију о томе како систем ради и на основу чега одлучује.
- Обавести кандидата да га процењује вештачка интелигенција.
- Оспособи људе који систем надгледају за ту улогу.

Казне за непоштовање иду до 15 милиона евра или 3% глобалног годишњег промета. А једна ствар је забрањена још од фебруара 2025: софтвер који на разговору за посао „чита” емоције кандидата са лица или из гласа. За то следи казна до 35 милиона евра или 7% промета.

Дакле, неће бити забрањено да машина прочита ваш CV. Биће забрањене одлуке донете иза затворених врата: ако вас одбије алгоритам за који нико не одговара, о коме нисте обавештени, за који не знају како ради или на чију одлуку не можете да се пожалите ниједном човеку.

Обратите пажњу на прво правило у Закону: реч „стварни” која се појављује поред људског надзора, јер ће се ту ломити копља. Ако човек само потврђује оно што је машина већ одлучила, онда он није коректив система, већ његов потписник. Регулатор тражи да особа која надгледа систем разуме како он ради, да уме да препозна када је погрешио и да има стварну моћ да промени одлуку машине. То ће бити далеко скупље и далеко ређе од онога што данас постоји у фирмама.

Да ли све ово важи за Србију? Формално не, јер нисмо у Европској Унији. Али свака домаћа фирма која регрутује кандидате за клијенте из ЕУ, свака ћерка немачке или италијанске компаније у Србији, свака агенција која запошљава људе за европско тржиште, мораће да примени иста правила и овде, исто онако како се GDPR одомаћио код нас. А постоји и домаћи адут за који мало ко зна: наш Закон о заштити података о личности у члану 38\. прописује да имате право да се на вас не примени одлука донета искључиво аутоматизованом обрадом. То право постоји овде и данас. Скоро нико га не користи, јер скоро нико не зна да је одлука о његовој пријави за посао уопште била аутоматизована.

### **Шта да радите?**

Ако тражите посао, пишите биографију тако да је прво разуме машина. Узмите формулације из самог огласа, оне тачне речи које је послодавац употребио, и уградите их тамо где су истините. Избегавајте табеле, графиконе, декоративне шаблоне и фотографије, јер старији системи од тога направе брљотину коју после не умеју да прочитају. Најобичнији документ са јасним насловима проћи ће боље код машине него неко дизајнерско чудо. И немојте лагати: машину ћете можда преварити, али иза ње ипак седи пријатељица из приче, а она тих тридесетак пријава чита пажљиво.

Од августа ћете, бар код послодаваца који послују на европском тржишту, у огласима почети да виђате и нову врсту напомене: обавештење да у процесу селекције учествује вештачка интелигенција. Кад је први пут будете прочитали, немојте је прескочити. Та реченица значи да имате право да питате како вас је систем оценио и да тражите да вашу пријаву погледа човек.

Ако сте у процесу запошљавања нових радника, почните да пописујете већ сада шта од софтвера учествује у вашој регрутацији, укључујући и оно што HR користи на своју руку, без питања. Читаоци текста о [Shadow AI](https://www.vijuge.rs/shadow-ai/)\-ју већ знају где се крије највеће изненађење: у алатима за које нико није питао да их користи на свом послу. Од августа ће реченица: „Нисмо знали да се то користи у фирми”, бити веома скупа.

Пријатељица из приче ће и даље читати својих тридесетак пријава и ту се ништа неће променити. Промениће се нешто друго. До сада је на питање одбијеног кандидата: „Зашто ја нисам ушао у ужи круг?”, могла да ћути. Од августа на то питање мораће да постоји одговор, и то записан у евиденцији, са именом човека који иза њега стоји. Тишина престаје да буде одговор.